„Rukovođeni idejom vezanom za samu delatnost BPM, izložbenog salona ekskluzivnih satova, arhitekte su kreirale maksimalno transparentan i neopterećujući prostor koji je u funkciji isticanja samih eksponata. Sastoji se iz dva dela: javni, izložbeno-prodajni i drugi, uslužno-servisni. Koncept staklenog boksa je inkorporiran u građevinski okvir, demonstrirajući eksperiment u malom, sa idejom kreiranja iluzije staklenog svemira.

Danju enterijer BPM-a predstavlja ogledalo, koje reflektuje i najmanju promenu svetlosti i boje. Noću on postaje izvor svetla, koje svojim bleštavilom mami i daje metropolitenski izgled ulici Kneza Miloša. Prostor je vizuelno proširen, a umnožavanjem odraza, evociran je imaginarni magični pejzaž odsjaja, treperenja i otkucaja, koji sugeriše beskraj prostora i vremena…“

Enterijer, br. 23, 2005.